Posle saveta većine prijatelja, odlučile smo da u Rim idemo u oktobru umesto septembru, a posle sam od vlasnice hostela i saznala da je to cik sezone tamo. Bila sam iznenađena. Očekivala sam cik sezone u junu- julu, ali mi je objasnila da je tad prevruće i najviše turista ima u aprilu-maju i oktobru. Nismo se prevarile. Ostavile smo beogradskih 10 stepeni i stigle na rimskih 30. Uprkos uputstvima koje smo dobile - gde da izađemo, nađemo metro i sa koje strane stanice da nađemo izlaz, ja sam nekako ubola pogrešnu stranu, naravno. Preskačući klošare i provlačeći se između crnaca i vespi u sebi sam molila Boga da sam debelo omašila. Posle pomoći ljubaznih policajaca ispostavilo se da smo na pogrešnoj strani i naš je hostel bio u lepom, ušminkanom delu. Prvo oduševljene dolazi isto veče - hostel je bio sjajan, tačnije, to je B&B sa ljubaznom domaćicom, koja ne priča baš najbolje engleski, ali se od srca potrudi da vam pomogne. Sledio je odmor i priprema za obilazak....

      To prvo jutro probudila su me zvona obližnje crkve i sunce koje me jako obradovalo. Posle kratkog plana šta ćemo obići prvi dan, šta drugi i svih narednih, krenule smo u pešačenje. Naravno, bilo je teško držati se plana, tačnije – nemoguće, jer nismo imale predstavu koliko je šta veliko i već posle sat vremena odustale od toga i išle gde nas put navede. Prvo je usledilo višesatno obilaženje Starog rimskog Grada i Koloseuma uz pešačenje u trajanju od 5 sati bez prestanka, a potom i potraga za nekim dobrim restoranom. Moje oduševljenje delom grada preko Tibra - Trastevere i noćno slikanje kod Fontade di Trevi i uživanje na Španskim stepenicama... Na kraju dana smo zaključile da smo obišle dobar deo grada iako to nismo planirale, da imamo već prvog dana 350 slika, ali jednostavno nismo mogle da prestanemo da pešačimo.

Drugog dana, posle poremećenog rasporeda, zaključili smo da nam je ostalo da obiđemo Vatikan. Pošto smo nekako uvek na pravom mestu u pravo vreme, tako se i sada ispostavilo da baš tih dana Papa izlazi da se obraća vernicima ispred bazilike. Ta gužva koju smo zatekle tamo i ljude koji stoje u redovima da bi ušli u jednu od najlepših bazilika na svetu mi je delovala kao izgubljenih par sati u redu. Medjutim, organizacija i mirnoća tih ljudi me je razoružala i za manje od 45 min. mi smo bile unutra sa hordama turista... Drugi deo dana smo provele obilazeći ostatak grada i lutajuci malim uličicama sa prelepim kaficima i u jednom takvom smo se i sprijateljile sa ljubaznom crnkinjom. Veče je bilo rezervisano za povratak u Trestevere, gde smo slučajno u zabačenoj ulici završile u jednom od najboljih, a najjeftinijih restiorana u Rimu. Taj raj za nepca je teško opisati. Oduševljenje je sledilo i kada smo videle cene, jer po centru Rima i svim mestima koje imaju dodira sa stancima cene su paprene. Posle večere požela sam da posetim obližnji trg i tamo je usledilo iznenađenje - koncert i takmičenje mladih bendova. Uz vino na trgu uzivale smo u muzici mladih, talentovanih, kreativnih ljudi i to veče su sva čula bila zadovoljena.