CompanionS

Explore. Dream. Discover.

Rome

 ROME

 

               Italija, Rim, Rimsko Carstvo, Gaj Julije Cezar, Panteon, Rimski forum, italijansko testo, italijanski sladoled, italijanska moda, Mikalenđelo, Rafaelo, Donatelo, Leonardo...? Postoji dva objašnjenja da niste čuli ni za šta od ovoga, ili niste sa planete Zemlje, ili niste nikad gledali Nindža Kornjače. U svakom slučaju, Rim je kao i veliki broj gradova sveta u običnoj rečenici samo reč, u stvarnosti dok nogama kroz njega hodite nešto što se rečima ne može opisati. Rim i njegove vojskovođe kreirale su mapu sveta onako kako su oni hteli, njegovi umetnici postavili su standarde i ostavili iza sebe dela daleko ispred svog vremena, toliko da stotinama godina kasnije stojimo ispred njih sa vilicom koja se vuče po patosu... Nije vam poznato ništa od toga? To je poslednje što treba da vas spreči da Rim ipak posetite, proširite svoje vidike, oplemenite vašu dušu, i jednostavno ga doživite.


     No, krenimo redom...
              Pošto je autor teksta po prvi put kročio na tlo Italije, na početku evo par informacija koje vam mogu biti korisne, jer sada kada Wizz Air leti iz Beograda tamo, zaista, ne postoji opravdani razlog osim finansiskog da se ne provozate tih sat vremena i posetite dotični grad.
Prvo, bus koji nas je vozio sa aerodroma (4e, obavezno se raspitajte oko toga, pošto ostali prevozi mogu da budu dosta skuplji) nas je ostavio kod železničke stanice koja je nedaleko od našeg hostela. Ispostavilo se da smo se u prvom kontaktu sa Rimom susreli sa njegovim najružnijim delom. Gomila probisveta koja spava po kartonskim kutijama (izuveni, znači odomaćili se, kao dnevni boravak na otvorenom), neprijatni mirisi, čudni pogledi, blagi strah od eventualne pljačke i sl, sve smo prošli za tih 10ak minuta šetnje pored stanice. Naravno, posle nismo prolazili tuda, niti smo imali potrebu, pri tom, stigli smo tamo noću, ali se ispostavilo da je to kraj poželjan za izbegavati. Naravno, nema to veze sa Rimom, to je tipično za svaku Metropolu – mesto na kome se taloži otpad društva i/ili socijalno najugroženiji.
Sa obzirom odakle smo i kako živimo, naravno da nam je finansiski momenat uvek bio i kako stvari stoje biće dosta bitan i u budućnosti, pa ajmo malo o tome. Prvo i osnovno, Rim je jako skup grad. Grad je prepun lepih stvari, istorijskih spomenika, muzeja i sl, i sa stanovišta posmatrača to je super, sa stanovišta potrošača to je loše jer su sve to ekskluzivne lokacije koje gazde lokala koriste da papreno povećaju cene. Naravno, najslikovitije je govoriti u primerima. Pola litre kole, 2, 2.5e. Voda 0,5l – 1e. Sladoled se kreće od 2, 2.5e sa 2 ukusa do 5, 10e sa više ukusa (u kornet ili u čašu, po izboru). Sladoled naravno morate probati, jer ukusa je toliko, a vi tamo nećete biti večno te smatram 20, 30e uloženih u sladolede tamo u jednu od boljih investicija na putovanju.... Hrana... Sendviči od 3e pa na gore, Pizze od 8,9e pa na dalje, Lazanje isto tako, kao i paste... Imajte uvek na umu: hleb se plaća uglavnom oko 2e. Konobar se ugrađuje 10% (a negde i više kako nas je iskustvo naučilo). Sve u svemu, koliko god se trudili da prođete što bolje tj jevtinije, nekako ne uspevate... Moj savet je sledeći, ne obraćajte pažnju na par eura razlike već se raspitajte unapred gde je hrana dobra kvalitativno i kvantitativno, i pohitajte tamo... Ništa gore kada poručite lazanje, kao super jedu mi se i nisu skupe, a oni vam donesu porciju u šoljici, ko da jedete sutlijaš a ne obrok od koga stvarno treba da se najedete – ne mi bilo dobro, pogotovu ako dodamo da je usluga na datom mestu bila poprilično neljubazna, i da iako u meniju piše „hleb 2e po osobi“ nismo uspeli da postignemo koncenzus oko toga da nam donesu „dve porcije hleba“. Sa druge strane, na mestu gde sam pojeo fenomenalnu pizzu Diavolo, konobar je bio super šarmantan, ljubazan i cool što nas je koštalo 10e na račun od 50... Sad, dal je bolje da je bio probisvet, nadrndan i neljubazan a da nam je uzeo samo 5e, to je stvar ličnih preferencija. Mogli bi to da, doduše, uvrste u meni. „Dajte mi jednu pizzu diavolo sa užasnom uslugom“. Ili „Jedna pizza diavolo sa ljubaznim i duhovitim konobarom“... Kad smo kod pizza, ne očekujte ih nafilovane, debele.. Uglavnom izgledaju siromašno, doduše, jednu sam pojeo jer sam isprobavao paste uglavnom, i ta jedna je bila super i mislim da nikad bolje testo na pizzi nisam stavio usta, ali ostali su jeli i druge i nisu bili preterano oduševljeni. Žene koje vole da šopinguju svakako će imati šta da kupe, samo je pitanje da li će imati sa čim... Na svakom koraku su butici Prade, Bulgarija, Armanija, pa ko(ja) može, želi, i voli, samo napred. Što se tiče „osnovnih životnih namirnica“ uvek možete bolje proći kupujući u nekom diskontu i posle sami sebi u hotelu ili hostelu spremiti neke sendviče, pohraniti ih u Ranac i značajno uštedeti možda za neki muzej ili neku kupovinu koja neće napustiti naše telo istog dana...

Dok žene gledaju u izloge, njihovi muškarci (uglavnom dok one to ne vide) gledaju druge žene... Za nekoga ko voli tamnopute brinete, Italija je bila pravi mali praznik za oči. Čak i kada su malo bucmaste i nesrazmerno građene, Italijanke su prosečno gledajući stvarno lepe žene. Možda je na dobar utisak uticala i činjenica da za skoro 4 cela dana tamo nismo videli APSOLUTNO NIJEDNU loše obučenu osobu. Bez obrzira na stil, casual, svakodnevni, urbano, moderno, poslovno, sve je na svom mestu, sa ukusom, boje lepo uklopljene itd. Sve to važi i za muškarce, Italija je prestonica mode i sve drugo bi realno bilo iznenađujuće. Naravno, ni traga ni glasa od razgolićenih tinejdžerki koje sijaju kao božićne jelke sa 360 boja na sebi gurajući svoje razgolićene obline i stomake u oči slučajnim prolaznicima. Valjda jer tamo nemaju Cecu i Karleušu, u razloge ne ulazim, ali za odevanje 10+, amin. 
Što se tiče metroa, snalaženje je poprilično lako, postoje samo dve linije, plava i crvena i lako i brzo ćete stići gde god da ste se namerili.
Nažalost, napadnih Roma i Crnaca koji prodaju sve i svašta ima na svakom koraku što fakat utiče na neki doživljaj grada. Asortiman skroman, kao i uvek prodaju se naočare za sunce, neke torbe, i pazite sad, TRIPODI za kamere i fotoaparate. Ne znam čija je to ideja, i da li prodaja tripoda donosi prihode, ali znam da kad bi morao tako da zarađujem za život postoji jedno 1000 artikala koje bi valjao pre tripoda, pre svega imajući u vidu da svaki 10i čovek koji pored njih prođe zna uopšte šta je to i čemu služi.
Obavezno kupite Roma Pass, jer vam on omogućuje tri dana, tj. 72 sata besplatnog korišćenja svih prevoznih sredstava: metro, bus i sl. Ja sam inače zakleti neprijatelj korišćenja prevoza na putovanjima, šetajući od tačke do tačke upoznate grad dosta bolje, vremenom se bolje i brže krećete kroz njega, još ako se negde zeznete pa skrene pogrešno, vidite nešto što nikad ne biste. Ipak, nismo svi isti, neko ima proširene vene, neko vodu u kolenima... Takođe, za 30e koliko košta Roma Pass dobijate gratis prva dva ulaska u muzeje + instant prolazak, tj. ulazak u objekte gde su redovi dugi, što je stvarno neprocenjivo u nekim momentima. Ako dodamo da je samo ulaz u Coloseum 12e, onda je jasno koliko je ponuda dobra i isplativa. Pri tom, sa Roma Passom dobijate i popuste na sve dalje posete muzejima i objektima od interesa, dakle ne štedite na tome, svejedno ćete to pojesti i popiti za nekih 6, 7 sati, ili kao ja, pojesti za 5 minuta u obliku sladoleda sa 10 kugli. :) Možete ga kupiti u „tourist information centrima“, pa i u nekim prodavnicama suvenira i sl. Obavezno ga aktivirajte ujutru, jer ako ga aktivirate uveče, računa vam se kao da ste ga koristili ceo dan, a aktivira se kod prve upotrebe (provlačenje bar coda). Imajte na umu da Roma Pass ne omogućuje nikakve popuste kada je u pitanju Vatikan. 

            Eto, konačno možemo da pređemo sa opštih informacija na razlog naše posete Rimu – njegove lepote. 
Slikovito rečeno, Rim je kao mozaik kod koga je svaki deo lep i poseduje na sebi nešto posebno. Nećete uspeti da prepešačite više od 100 metara da ne naletite na nešto zanimljivo, bio to nek trgić, neka skulptura, statua, antička zaostavština, ili neki grandiozni spomenik. Trgovi su na svakom ćošku (kod njih tzv. „pjaca de...“) i manje više svaka ulica vodi na neki, od šarmantno malih, popločanih kaldrmom do velikih, prostranih trgova. U oblasti Trastevere naći ćete stare romantične i uske uličice sa najpreporučenijim, ali i skupim restoranima.,
Dakle, Rim ima da ponudi svašta, i svakako ćete se barem grubo pozabaviti planom puta pre nego što krenete. Nemojte napraviti grešku već kupite neku knjigicu u gradu, nisu skupe, a imaju obilje informacija o stvarima koje gledate i posećujete što vam u mnogome ulepšava celokupni ugođaj i pomaže da doživite momenat, tako da kažem – intenzivnije. Ja sam svoj primerak kupio poslednjeg dana (kod uličnih prodavaca može cenkanje, sa 12 sam spustio na 7e, dakle, ostalo još 5e bonusa za novi sladoleeeeeeed). Ako niste od onih koji se cenkaju, setite se da tu osobu verovatno više nikada u životu videti nećete, a i da dolazite iz siromašne zemlje koju je rat uništio i tako to. :)

Gratis anegdota:
Kada sam kupovao tu knjigu, pita me čovek, simpatičan Rom: "ver ar ju from?"
i ja lepo kažem: „Serbia“, a on će: „aaaa, vajt tajgrs, ha?“
Ja reko: „What?“,  a on će: „VAJT TAJGERS“
... i u tom momentu pokuša čovek da simulira riku, ja plačem od smeha i skontam šta misli: „No, no, no... Not SIBERIA, SERBIA“, a on će „Aaaaaa...“


Pređimo na grad...
          Ono što je na mene ostavilo najupečatljiviji utisak i pored svih lepota Rima, svakako je poseta Vatikanu, a pre svega Vatikanskom muzeju. Odmah da se ogradim, crkva i religije su nešto na šta gledam sa popriličinim antipatijama, što me samo tera na razmišljanje kako Vatikan doživljavaju svi ti katolici koji su zaista deo cele te priče. No, bili religiozni ili ne, bili ljubitelji umetnosti ili ne, Vatikan i njegov muzej su obavezna destinacija. Prvo, sama pomisao na to koliko moći se nalazi na tako malom prostoru čini da se osećate kao da se nalazite na nekom „posebnom“ mestu. Uloga katoličke crkve na dešavanja u istoriji sveta, njeno bogatstvo, moć i uticaj na svet čine Vatikan kao sedište svega toga obaveznom destinacijom i nezaboravnim iskustvom.
Što se tiče Vatikanskog muzeja, prvo ću da kažem nešto što nema veze sa njim, a to je da NIKAD, ali NIKAD ne idete na put u novim patikama, pogotovu ako su vam „knap“. Naizgled, to je nebitno, ali ono što ja znam je da me nisam imao problema sa tim, doduše malih problema, verovatno bih npr. Vatikanski muzej obišao laganije, detaljnije. No, i pored toga, sve viđeno je NEOPISIVO. Predlog je da prvo obiđete pinakoteku, niz galerija isključivo sa slikama. Zatim se uputite putem čuvene Sikstinske kapele, do koje da bi došli morate proći čitav niz različitih muzeja. Ono što može da bude problem je da od silnog iščekivanja da vidite Sikstinsku kapelu , počnete da žurite, preskačete prostorije, obraćate manje pažnje na sve što gledate, tj. barem je, sada kada pogledam u nazad, moje iskustvo takvo. Kada bih otišao ponovo, sigurno bih ceo dan odvojio za Vatikan, iako smo i ovako izašli negde oko 16-17h odande. 

Na samom ulazu u pomenutu pinakoteku, nalazi se Rafaelovo ultimativno delo "Preobraženje". Naravno, verujem da je svako od nas čuo za Rafaela, Mikelanđela, itd, ali prvi susreti „licem u lice“ sa njihovim delima otkriće na najkonkretniji mogući način zašto su to ponajveći umetnici u istoriji sveta. Zapanjujuća realnost, prelep kolorit kao i sama veličina slike deluju impresivno. Inače, pomenuta slika je poslednje Rafaelovo delo koje je završeno od strane njegovih učenika. Na žalost, nismo obišli 3 Rafaelove sale u Vatikanu, i verujte mi da ako ponovo odem u Rim, to će biti prevashodno zbog detaljnijeg obilaska Vatikanskog muzeja, shvatite to kao zavet, iako likovna umetnost nije ni na top 20 listi mojih interesovanja, čak nije ni ispred jednog Counter Strike-a, pa vi vidite. :)


Naravno, ovo delo je kap u moru Vatikanske Riznice umetničkih dela, i sigurno ćete zateći sebe veliki broj puta kako stojite ispred nekih slika diveći im se iako vam ime koje je ispod nje ne znači ništa (a čuli ste za njega ko i za madagaskar, a Vinča je naš najveći nuklearni centar... :))

           Ono što nisam očekivao je da će pojedine skulpture i figure ostaviti utisak kakav jesu, ti radovi su toliko detaljni da to na momente deluje neverovatno. Svaki mišić, svaki detalj izgledaju super realno, impozantno pre svega imajući u vidu starost nekih od njih, a to su milenijumi... 
Na putu do sikstinske kapele mora se spomenuti neverovatna prostorija koja je u suštini jako dugačak hodnik oslikana sa svih strana, sa prelepim nizom umetničkih radova na plafonu, sa zlatnim ornamentima i sl. Zapanjujuće!


            Sikstinska kapela je posebna odaja koju su svojim radovima ukrasili najbolji slikari tog vremena i kao takva predstavlja neprocenjiv umetnički kompleks. Plafon je oslikao Mikelanđelo, koji je preko jednog celog zida naslikao „Poslednji sud“, dok je na plafonu nacrtao delo koje se smatra jednim od najvećih umetničkih dela svih vremena: „Kreiranje adama“.
Sve u svemu, Vatikanski muzej je nezaboravan doživljaj, i mogu samo da naslutim kako ga doživljavaju oni koji se u umetnost razumeju detaljnije, van laičkih okvira koji u celosti shvataju veličinu i grandioznost ne samo slika kao takvih, već i značenja koje su nosile u vremenima kada su nastale.


            Posle muzeja, uputili smo se u crkvu Svetog Petra, najbitnijom crkvom Hrišćanskog sveta. Na svojim putovanjima obišao sam pozamašan broj crkava, katedrala i sl, svaka je na svoj način posebna (pogotovu gotske katedrale, Kelnska npr.), ali i crkva Svetog Petra definitivno ima nešto svoje. Pre svega, za mene barem, to je neverovatan, neopisiv oltar, visok sigurno 10ak metara napravljen od (bakarnih?) stubova čudno ukrašenih, deluje kao ulaz u sam pakao, ne znam kako bih opisao to iskustvo, ali svakako je nešto impozantno, moćno i ostavlja bez daha. Naravno, u crkvi se nalazi dosta Leonardovih i Rafaelovih dela, kao i od ostalih Renesansnih umetnika pretežno. Da bi bacili pogled sa vrha katedrale, tj. iz kupole moraćete da izbrojite 7 „jevreja“. 


         Ostaje mi da navedem mesta koja smo mi još obilazili, mada ponavljam, šetnja kroz Rim je sama po sebi sve samo ne dosadna, nikad na duže od 3 do 5 sekundi...

          Panteon je takođe jedna od stvari koje su na nas ostavile poseban utisak. Lepota je u činjenici da je Panteon autentičnog izgleda kao što je bio dana kada je nastao, ako se zanemare radovi i obnavljanje tri stuba od 11, koliko ih ima napolju, ako se ne varam. Pomisao na sve ono što se vekovima i milenijumima dešavalo ispred tog hrama svakako bude maštu. Unutra je sahranjeno dosta umetnika i uticajnih građana Rima od kojih je svakako najbitniji Rafaelo.


         Koloseum ostavlja prilično sličan utisak. Zub vremena je naravno učinio svoje, a sa obzirom da sam u momentu polaska u Rim počeo da gledam seriju „Spartak“, koja se bavi životom „i radom“ gladijatora, za mene je odlazak tamo značio malo više nego za ostatak ekipe. Posebno je zanimljiv pogled sa najnižeg nivoa na tunele i hodnike gde su stajale životinje, i gde su gladijatori čekali svoj red da se bore za čast, časnu smrt i milost nadređenih. Jedan od momenata kada bi dali sve na svetu da se vratite jedno 1000 godina unazad i vidite dešavanja tu makar na tri sekunde... 


         Fontana di Trevi je svakako mesto na kome ćete uživati. Jedna od najlepših fontana na svetu izgleda malo je reći spektakularno, pogotovu noću. Rasveta čini svoje, i sve je lepo, prelepo, i romantično, pa ako na put idete sa svojom drugom polovinom, pored Fontane ćete svakako provesti neke romantične trenutke. Stari običaj je da se baci neki novčić u fontanu što je kao garant da ćete se nekad vratiti u Rim. Pošto je moja polisa – ne idem nigde dva puta dok ne obiđem ceo svet - sumnjam da ću odem opet skoro, pa sam prištekao tu za neku kuglu sladoleda više. Inače, godišnje se izvuče preko milion eura novčića iz fontane, možda i više, ne garantujem za tačnost podatka. :)

         Za ljubitelje umetnosti muzej Burgezi je mesto koje ne smete preskočiti – kao što smo to uradili mi. Problem je nastao zbog rezervacija koje je potrebno odraditi par dana ranije, a mi smo to odlagali, da bi po pozivu saznali da narednih 3, 4 dana nema mesta. Ostade tako jedna od najimpozantnijih kolekcija slika na kugli zemaljskoj daleko od naših očiju, naučite nešto iz ovog iskustva i ne dozvolite sebi isto. 


           Pjaza Navona je takođe „must see“. U pitanju je trgić zatvoren zgradama. Ulični umetnici igraju svoju „igru“, dosta je slika, karikaturista, pamtomimičara, uopšte, odiše neka umetničko boemska atmosfera. Trg je ukrašen sa tri prelepe fontane od kojih je najbitnija i definitivno najlepša „4 reke“, locirana u samom centru trga. 
Imao sam želju da obiđem i Olimpijski Stadion, ali je daleko na periferiji i teška srca sam ga izbacio iz „jednačine“. 


           Pored spomenutog Koloseuma nalazi se „centar“ Antičkog Rima, nedaleko je Trajanova kapija, a malo dalje i čuveni „forum“ sa ostacima raznih hramova, kao centar života Antičkog Rima. Sve se to nalazi na i pored brda Palatino, nemoj da vam bude žao da date pare (važi Roma pass). 
           Jako blizu je i Piazza di Venezia, jedan od najvećih trgova Rima kojim dominira prelep spomenik Viktoru Emanue II, prvom kralju Rima, na kome se takođe nalazi spomenik neznanom junaku u kome se nalaze ostaci vojnika koji je dao svoj život za državu u prvom svetskom ratu.

I tako dalje, i tako dalje... 

            Ne zamerite ako sam nešto propustio, Rim je prava riznica lepota, bez sumnje ćete pronaći neku svoju, gore nenavedenu. 


           U vremenu u kome živimo – sve je na klik, stoga, skočite na net, bookujte svoje putovanje i kada se vratite, pričajte svojim prijateljima kako je u suštini lako zaputiti se i uživati u jednom od najlepših gradova sveta.

 autor: Milan Marić /Milan/

 


 pogledajte i ostale CompanionS putopise OVDE>>>

 

 (pre pisanja komentara potrebno je da se registrujete/ulogujete na sajt CompanionS-a u gornjem desnom uglu. 
   Pri pisanju komentara koristiti iskljucivo engleski alfabet, BEZ kukičavih slova: ŠĐŽČĆ!)