CompanionS

Explore. Dream. Discover.

Putevi Večnog Grada - Rim

 

Putevi Večnog Grada 

 

        U mojim putovanjima postoji uvek jedna konstanta, a to je moja najbolja drugarica Aleksandra. Pola života putujemo zajedno deleći i dobro i loše, i nemoguće je da zamislimo da putujemo jedna bez druge. Ja - avanturista, radoznala i ona - moja suprotnost, operzna, igrač na sigurnu kartu. Uprkos tome, nekako smo jednoglasno odlučile da naše jesenje putovanje ovaj put bude Rim.

        Posle saveta većine prijatelja, odlučile smo da u Rim idemo u oktobru umesto septembru, a posle sam od vlasnice hostela i saznala da je to cik sezone tamo. Bila sam iznenađena. Očekivala sam cik sezone u junu- julu, ali mi je objasnila da je tad prevruće i najviše turista ima u aprilu-maju i oktobru. Nismo se prevarile. Ostavile smo beogradskih 10 stepeni i stigle na rimskih 30. Uprkos uputstvima koje smo dobile - gde da izađemo, nađemo metro i sa koje strane stanice da nađemo izlaz, ja sam nekako ubola pogrešnu stranu, naravno. Preskačući klošare i provlačeći se između crnaca i vespi u sebi sam molila Boga da sam debelo omašila. Posle pomoći ljubaznih policajaca ispostavilo se da smo na pogrešnoj strani i naš je hostel bio u lepom, ušminkanom delu. Prvo oduševljene dolazi isto veče - hostel je bio sjajan, tačnije, to je B&B sa ljubaznom domaćicom, koja ne priča baš najbolje engleski, ali se od srca potrudi da vam pomogne. Sledio je odmor i priprema za obilazak....

      To prvo jutro probudila su me zvona obližnje crkve i sunce koje me jako obradovalo. Posle kratkog plana šta ćemo obići prvi dan, šta drugi i svih narednih, krenule smo u pešačenje. Naravno, bilo je teško držati se plana, tačnije – nemoguće, jer nismo imale predstavu koliko je šta veliko i već posle sat vremena odustale od toga i išle gde nas put navede. Prvo je usledilo višesatno obilaženje Starog rimskog Grada i Koloseuma uz pešačenje u trajanju od 5 sati bez prestanka, a potom i potraga za nekim dobrim restoranom. Moje oduševljenje delom grada preko Tibra - Trastevere i noćno slikanje kod Fontade di Trevi i uživanje na Španskim stepenicama... Na kraju dana smo zaključile da smo obišle dobar deo grada iako to nismo planirale, da imamo već prvog dana 350 slika, ali jednostavno nismo mogle da prestanemo da pešačimo.

      Drugog dana, posle poremećenog rasporeda, zaključili smo da nam je ostalo da obiđemo Vatikan. Pošto smo nekako uvek na pravom mestu u pravo vreme, tako se i sada ispostavilo da baš tih dana Papa izlazi da se obraća vernicima ispred bazilike. Ta gužva koju smo zatekle tamo i ljude koji stoje u redovima da bi ušli u jednu od najlepših bazilika na svetu mi je delovala kao izgubljenih par sati u redu. Medjutim, organizacija i mirnoća tih ljudi me je razoružala i za manje od 45 min. mi smo bile unutra sa hordama turista... Drugi deo dana smo provele obilazeći ostatak grada i lutajuci malim uličicama sa prelepim kaficima i u jednom takvom smo se i sprijateljile sa ljubaznom crnkinjom. Veče je bilo rezervisano za povratak u Trestevere, gde smo slučajno u zabačenoj ulici završile u jednom od najboljih, a najjeftinijih restiorana u Rimu. Taj raj za nepca je teško opisati. Oduševljenje je sledilo i kada smo videle cene, jer po centru Rima i svim mestima koje imaju dodira sa stancima cene su paprene. Posle večere požela sam da posetim obližnji trg i tamo je usledilo iznenađenje - koncert i takmičenje mladih bendova. Uz vino na trgu uzivale smo u muzici mladih, talentovanih, kreativnih ljudi i to veče su sva čula bila zadovoljena.

     Tokom priprema za put smo saznale za neki tržni centar van Rima, na nekom auto-putu i odluka je pala da treći dan idemo tamo. To nas je baš radovalo, pošto nam je u startu bilo jasno da od shoppinga u centru Rima nema ništa, jer su cene prevelike. Bilo mi je jako zanimljivo osetiti i deo grada bez turista gde ljudi žive, rade, vode decu u školu. Totalno drugačiji osećaj i kulturizacija sa stanovnistom... Da ne spominjem da smo bile i zadovoljne sa shoppingom taj dan.

    Svanuo je poslednji dan boravka u Rimu i sledi potpuni obrt. Sećate se kad sam rekla: “na pravom mestu, u pravo vreme”?? E, tako je bilo i taj dan. Bile smo u centru demonstracija. Naravno, prvo nismo ni znale šta se dešava, ali pošto smo poranile i videle u blizini našeg hostela pripreme za demonstracije bilo nam je jasno... Taj dan smo odlučile da uživamo u Rimu, pošto smo ga celog obišle i prvo smo otišle kod nase drugarice crnkinje na kafu. Ona nas je u startu upozorila da se ne krećemo puno u centru zbog demonstracija i policije, pa smo odlučile da idemo preko Tibra i ovog dana (jasno vam je koliko sam ja zavolela ovaj deo grada). Sunačanje u parku, šetnja pored reke i ručak u prelepoj bašti... i… dan je proleteo. Morale smo da se vraćamo ka hostelu i krenemo ka aerodoromu. Međutim, bilo je lakše reći nego učiniti. S’ obzirom da nam je hostel u centru i nedaleko od demostrancija nismo mogle da ih izbegnemo. Nekako smo doživele povratak u prošlost i petooktobarske demonstracije. Sve demonstracije na svetu su iste i osećaj nije nimalo prijatan. Preživevši borbu demonstarnata i policije stigle smo do hostela i ubrzo smo bile na putu za aerodrom. Dva sata kasnije osećala sam se k'o da me neko izbacio iz bajke na beogradsku kišu i Košavu u sred noći...Trebalo je par dana vratiti se u realnost...

     Teško je opisati, gotovo nemoguće, takav grad u par reči i redova. Jednostavno, jedan od najlepših gradova koje sam obišla i koji će vas na svakom ćošku iznenaditi sa nekom znamenitosti, koju ste propustili da vidite. Osećaćete se kao da ste se vratili u prošlost i doživljavate istoriju bez orjantacije u kom ste veku. Svakako moja topla preporuka za svakog uz mali savet: da se ima najudobnija obuća na nogama :))

 autor: Ana Stojanović /ana/ 

 

 * Pre pisanja komentara potrebno je da se registrujete/ulogujete na sajt CompanionS-a u gornjem desnom uglu. 
  * Pri pisanju komentara koristiti iskljucivo engleski alfabet, BEZ kukičavih slova: ŠĐŽČĆ!