CompanionS

Explore. Dream. Discover.

City break - 2 grada, 5 dana - Rim i Barselona

 

Rim i Barselona 

       Tog drugog februarskog jutra, magla i hladnoća u Beogradu nije trajala duže nego što je avionu trebalo vremena da se vine u nebo. Minus i magla su ostali ispod nas, a za vreme kratkog leta pod nama se smenilo kopno BiH, Jadransko more, Italija i delić obale Tirenskog mora. Nismo bili ni svesni da smo poleteli, a već smo dodirnuli tlo. Nas šestoro našlo se u sunčanom Rimu (u carskom, hrišćanskom i umetničkom gradu...) u pravom proleću, u plusu, u duksericama. U tom trenutku ni u mašti nismo zamišljali šta nas očekuje narednih 5 dana.

      Kao što smo ranije razradili plan puta, krenuli smo do centra Rima do železničke stanice Termini, da bismo odatle krenuli u popodnevno razgledanje Rima. Iako Rim ima dve metro linije (crvenu i plavu), kao i mnogobrojne autobuse, odlučili smo da u popodnevni obilazak idemo pešice. Prtljaga smo se rešili na stanici za koji evro i već pomalo iscrpljeni i gladni krenuli da istražujemo istorijski grad. Vozni park, kojim dominiraju fiati i smartovi, ličio je na jednu dugu kolonu koja se ne pomiče, dok između njih "vespe - akrobate" voze mali i veliki slalom. A vozači tog slaloma su, ne samo ragazze i ragazzi, već i poslovni ljudi, sa obaveznom kacigom na glavi i torbom sa laptopom. Motori, skuteri (vespe), legendarne fiće, gužve u saobraćaju, nervozni vozači, neprekidno sirene, prebrza vožnja, smeće, ne tako ljubazni ljudi koji samo žele da nam isčupaju novac iz džepa bio je prvi utisak koji smo stekli o  Rimu.
       Glad smo pokušali da utolimo u obližnjem restroranu za
neke silne pare, ali iz restorana smo izašli polu siti i bogatiji za iskustvo kakve su pizze i paste u Italiji :). Uputili smo se prema Colosseo-mu. Na putu ka Colosseo-mu samo na trenutak smo se zadržali kod bazilike Santa Maria Maggiore, koju krase najviši toranj i najharmoničnija zvona. Da bismo napravili par fotografija, nastavilii smo put Colosseo-ma, a kad smo stigli tamo, ostali smo nemi pred čudom starim iz 72 godine, u kome su održavane gladijatorske bitke (koje su gutale junake starog rima) i borbe sa životinjama, velelepno arhitektonsko zdanje u koje je moglo da stane 50 hiljada ljudi i koje je uvršteno 2007 godine u 7 svetskih čuda. Jedno proročanstvo kaže, dok stoji Colosseo-um, stajaće i Rim. Kada padne Colosseo-um, pašće i Rim. A kada padne Rim pašće ceo svet. Usledilo je obavezno slikanje i kupovina suvenira. Divljenju nije bilo puno mesta, jer smo ubrzo morali nazad do železničke stanice po prtljag, pa odatle autobusom brže bolje do drugog rimskog aerodroma pa pravac Barcelona. Cezar je rekao svi putevi vode u Rim, a mi kažemo: svi putevi vode u Termini. Posle par sati mrcvarenja na aerodromu Ciampino u Rimu i druženja sa mačkom, koji živi na aerodromu i dočekuje i ispraća putnike našli smo se u avionu za Barsu.

      Bili smo premoreni... probudili smo se u jednoj zemlji, ceo dan bili u drugoj a spavaćemo u trećoj. Let je trajao kratko, brzo smo stigli u glavni grad španske pokrajine Katalunije - u Barselonu. Sve je bilo iza nas, i minus i premor i bolovi. Svež miris u nozdrvama, sve je bilo savršeno... savršene smernice su nam pomogle da se ne dugo posle aerodroma nađemo na trgu Katalunije (Pl Catalunya) i na šetalištu La Rambla. Bio je to fenomenalan osećaj možda i zato što smo znali da ćemo uskoro da se nadjemo u horizontalnom položaju i da ćemo makar malo da odmorimo.
       U domovini Kolumba ,Gaudija, Pikasa, Dalija, kastanjeta prvo su nam dobodošlicu poželele crnkinje, prestavnice najstarijeg zanata koje smo naravno pitali ”how much?”. Dok smo se kretali ka hostelu koji se nalazio u gotskoj četvrti odmah pored La Ramble (ogromnog šetališta) skoro da smo mogli osetiti miris Sredozemnog mora. Ulice u gotskoj četvrti su bile uske tek toliko da mogu da se mimoiđu pešaci i da prođe po koji automobil. Hostel je odisao topinom i čistoćom - gotikom. Pogled sa terase na ulicu je bio fenomenalan, nije bilo teško zamisliti život ljudi pre par vekova. Skoro da je sve ostalo isto samo su svi drugačije obučeni. Barselona ima reputaciju grada s odličnim noćnim provodom. Nekoliko kvartova poznato je kao kvartovi za izlaske, od kojih treba izdvojili Ramblu, gde je mnogo turista. Treba paziti na uobičajene turističke kafiće, Maremagnum, šoping centar koji se noću pretvara u živahno mesto puno klubova i barova, kao i Port Olímpic, koji je posebno atraktivan leti, kada možete uživati u provodu na terasi uz more.

       Noću naša gotska četvrt i šetalište La Rambla su vrvile od kurvi, makroa i dilera droge na svakom ćosku, lopova, promotera koji pokušavaju da nas uvuku u kafane, klubove..., čak je jedan lik pokušao da nam uvalja razne opijate, a kad mu to nije uspelo onda je rešio da nam utrampi časove sambe, na brzinu noga vamo, noga tamo, ruka u džep, na sreću, na vreme smo shvatili sambu i nekako ga odgurali od sebe. Danju La Rambla i ”naša” četvrt je izgledala drugačije, turista do turiste, sada već prodavaci raznih proizvoda pokušavaju da vas uvuku u radnje i da se cenkaju sa nama, uglavnom su to bili Indijci. U toj ulici odlično možete osetiti sav šarm Barselone. Puna je raznih zabavljača, pršti od boja i živosti. Ulični animatori (street art) na svakom koraku pokušavaju da nas namame da se slikamo sa čovekom cvetom, djavolom, biciklistima, čovekom bez glave... sve za poneku kovanicu evra. Tu se možete zaputiti i u šoping, jer na Rambli počinje prava šoping zona, dugačka čak pet kilometara. Celo šetalište je puno improvizovanih trafika za prodaju cveća i suvenira... Tu blizu se nalazi pijaca sa raznim šarenim rajskim plodovima od kojih smo neke prvi put videli, raznim voćem, egzotičnim i ne tako skupim, sveže ceđenim sokovima, šarenim samo njima znanim povrćem, začinima, svežom ribom, mesom... Tu je bila prilika da se vide ljudi koji zaradjuju novac proizvodnjom i prodajom sopstvenih proizvoda.

        Sve je čisto, čime smo posebno bili očarani, čistači danonoćno dežuraju i kupe i najmanji odpadak na koji naiđu, svaka ulica je popločana redovno ih čiste i peru tako da nema mesta gde može da se uprlja. Na javni prevoz u svakom trenutku može da se osloni bez brige, zato što funkcioniše fenomenalno, sve je tako prosto i za nekoga ko se prvi put nađe u ovom velikom gradu. Saobraćaj je miran i tih, opušten bez ikakve nervoze, u velikoj meri se voze motori najviše skuteri (ali mogu se videti i prave motorčine), zbog kojih valjda saobraćaj tako funkcioniše, nema gužve u saobraćaju i ima mesta za parkiranje. Voze se i bicikli koji se mogu preuzeti na jednom kraju grada, a ostaviti na drugom i za koje postoje savršene biciklističke staze svuda po gradu. Čudni su nam bili načini vezivanja bicikala za stubove svetiljki.

       U restoranu male porcije, ili oni tako zaista malo jedu ili smo mi navikli na naše velike porcije. Pod pitom podrazumevaju par kuglica sira, a pod kebabom par parčića mesa na štapiću i pet krompirića. Pošteno smo se najeli tek kad smo zašli u super market, hrana je jeftinija nego kod nas, pa možete zamisliti koliko može klope da se kupi za par evra. 

      Pošto smo imali malo vremena u razgledanje grada smo krenuli turističkim panoramskim autobusom, koji staje na svakoj značajnijoj stanici, a svaki sledeći dolazi na 15 min. Stavili smo slušalice u uši i krenuli u vožnju, dok nam je prijatan ženski glas objašnjavao svako mesto pored koga smo prolazili. Nismo znali gde da gledamo, šta da slikamo, sve je prepuno detalja, prelepo. Krenuli smo od trga Katalunije, prolazili pored Gotske katedrale, luke Vell, muzeja istorije Katalunije, plaže Barceloneta, pa pored luke Olimpic sa ogromnom limenom ribom na plaži koja se vidi sa mora jer šljašti, Foruma, pored Tore Agbara zgrade koja noću menja boje, do La Sagrada Familia-e gde smo stali da se divimo remek delu Antonia Gaudija. Retki su gradovi na koje je neko izvršio toliki uticaj kao što je Antonio Gaudi uticao na oblikovanje Barselone. On je bio, moglo bi se reći, neshvaćeni genije. Njegovi radovi bili su veoma kritikovani. I dan-danas Gaudi izaziva polemike, divljenje i čuđenje, ali ne može se poreći jedinstvenost izražaja i bajkovitost njegovih dela, koja se i dalje oseti na svakom koraku. La Sagra da Familia ili Sveta porodica je crkva u izgradnji, rimokatolička bazilika napravljena u gotskom stilu, od 18 planiranih tornjeva, 12 za apostole, četiri za jevanđeliste i po jedan za Isusa Hrista i Majku Božju, Gaudi je uspeo da završi samo jedan. Gaudi je 40 godina radio na ovom projektu do svoje smrti 1926. godine (kada ga je na ulicama Barse pregazio tramvaj), a rad na crkvi je nastavljen do današnjih dana. Predviđa se da bi crkva trebala da bude završena do 2022. godine. Gaudi je sahranjen u katedrali Sagrada Família, gde je "ostavio" najveći deo svog života.

     Put nastavljamo dalje pored bolnice Sant Pau do čuvenog parka Güell ili Gaudijevog parka. Tu stajemo i pravimo podužu pauzu da bi se divili mašti Gaudija. Ovaj veliki arhitekta imao je veliku sreću što je iza njega stajao bogati industrijalac, kasnije i prijatelj, Eusebio Guelj (Eusebio Güell), vlasnik tekstilne industrije i veoma bogat čovek, koji je bio Gaudijev mecena i finansirao njegove "poduhvate". Jedan od takvih projekata je Park Guelj (Park Güell), verovatno najneobičniji park koji ćete videti. Na tom mestu su hteli da izgrade elitno naselje s vilama okruženim zelenilom.  Park Guelj je srećan rezultat jedne propale komercijalne ideje grofa Eusebija de Guelja, omogućujući Gaudiju da realizuje mnoge svoje radove, bez mešanja u njegove umetničke odluke. Međutim, od planiranih 60 kuća dovršene su samo dve. Projekat je doživeo potpuni komercijalni neuspeh, ali je zato Barselona dobila jedinstveno mesto za opuštanje. Projekat parka Gaudi je izgradio u svom prepoznatljivom stilu, talasasti oblici, slični lavi, na mestima sličnim drveću ili u obliku dorskih stubova ili stalaktita, ponekad su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramičkih pločica. Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena najdužom klupom na svetu u obliku morske zmije. Veliki prolaz na najvišoj tački parka nudi najbolji pogled na Barselonu. S' njega se pruža panorama grada, sa Sagrada Familijom i brdom Monžuik u daljini. Ostavši nemi pred lepotom mašte Gaudija razgledanje nastavljamo do Casa Milà, poznatije kao La Pedrera, do obližnje casa Batlló, zgrada sa fascinantno odradjenim fasadama. Fasade ne zna se koja je lepša, kao da ceo grad učestvuje u nekom takmičenju, arhitekte godinama pokušavaju da nadmaše Gaudija tako da ovo takmičenje daje savršen rezultat, a rezultat jedan prelep grad.

      Barselona ima mnogo da ponudi i ako niste ljubitelj Gaudija. Narednog dana smo obišli spomenik Kolumbu, World trade center, olimpijsko selo, železničku stanicu Sants, Camp Nou fudbalski stadion fc Barselone, najveći stadion u evropi... Barselona je i prava sportska metropola. Posebno je veliki zamah dobila organizovanjem Olimpijskih igara 1992. godine, kada je sagrađena odlična sportska infrastruktura. Ovde se održavaju trka Formule 1 i veliki teniski turnir, ali je Barselona najpoznatija po istoimenom sportskom kolektivu, jednom od najvećih u Evropi, koji obuhvata fudbalski, košarkaški, rukometni i vaterpolo klub, kao i mnoge druge klubove. Nemojte zaboraviti da obiđete muzej u sklopu stadiona, inače najposećeniji muzej u celoj Kataloniji, koji se takođe smatra najboljim fudbalskim muzejem na svetu.

      Grad je poznat i po dugim peščanim plažama. U užem delu grada nalazi se oko pet kilometara uređenih plaža, a gradska vlast se trudi da obezbedi i nova kupališta. Plažu, blago kojim je grad podaren smo posetili još jednom. Plava boja vode i savršeno čist pesak su nas očarali. Sve ovo je učinilo da se nas šestoro na prvi pogled zaljubi u Barsu i da od prvog dana razmišljamo kako ćemo se vratiti makar još jednom neki drugi put.

      Posle tri dana provedena u Barseloni zaputili smo se Cezarovim putem Rima, naši putevi su vodili u Rim. Umorni, ali puni pozitivne energije krenuli smo put aerodroma La Prat u Barseloni. Posle kratkog leta opet smo bili u Rimu, opet na stanici Termini. U Rimu nas je opet sačekala buka, otpatci na ulicama, prodavačice ljubavi, koje doduše nisu bile tako napadne kao koleginice u Barsi. Grad je pored svega odisao nekom toplinom, osećali smo se kao na svom terenu. Konačno smo se našli u hostelu nadomak Colosseo-ma. 

      Ujutro se Rimom osećao miris trave, cveća i u nama su se budila sva čula kao što se sve budi u proleće. Sve vrvi od skladnosti i lepote. Toliko istorije i kulture na jednom mestu za nas je bio izazov i želeli smo da budemo efektni, ali nas je zbunjivala činjenica odakle početi. Antika, srednji vek, barok, renesansa, neoklasicizam... Fontane, preko 200 crkava i 900 bazilika, obelisci, kipovi koji govore (statue parlanti), arheološke iskopine, predivni parkovi, sedam brežuljaka, galerije, muzeji, vile... Odličan su poligon za učenje istorije rimskog carstva, istorije umetnosti, kao i religije. Legende zovu u razotkrivanje, a okamenjeni lavovi, konji, delfini, ribe, kornjače, vodenjaci i slonovi na igru otkrivanja.

      Nije nam trebalo mnogo vremena da sa priviknemo na grad Romula i Rema. Od stanice Termini, kao polazne tačke smo, krenuli u obilazak, pored Colosseoma do Piazza (trga) Venezia-e oko koga se nalaze se muzeji, galerije i spomenik Vittorio Emanuele II - spomenik prvom kralju ujedinjene Italije, gde gori večita vatra i dva vojnika neprestano drže stražu. Ovaj neoklasični spomenik Viktoru Emanuelu II, sam za sebe deluje lepo i grandiozno, i kao da skriva sve što se oko njega nalazi. Dalje nas je put doveo do Vatikana najmanje države, domovine Pape, pa do Španskog trga sa koga vode stepenice do francuske nacionalne crkve Trinità dei Monti. Ove stepenice su oduvek bile stecište boema, skitnica, umetnika i turista, ali su ih najviše proslavile manekenke, jer se u julu mesecu pretvore u modnu pistu na kojoj se održavaju revije visoke mode. Stepenice
su napravljene tako kao da u njima postoje kamene klupice, pa je ovo idealno mesto da se predahne i odmori. Ovde se oseća pravi kosmopolitski duh u glavnom gradu Italije. U blizini je Fontana di Trevi, i kao i sve ostalo u prestonici sveta, ima svoju priču. Na ovom mestu je jedna devojka pomogla žednim rimskim vojnicima pokazavši im izvor. Zbog toga je Agripa napravio 20 km dug kanal i ovde doveo tzv. devičansku vodu. Mnogo vekova kasnije, papa Urban VIII, udario je takse na vino i od tih para dao sagraditi fontanu, koja je remek delo Nikole Salvija. To je zapravo fasada zgrade u koju je ugrađen slavoluk i kip Okeana kojeg, na kočiji od školjke, vuku dva konja i tritoni. To nisu samo kamen i voda, to je cela jedna priča. Uz galamu koju stvaraju turisti, kao i snažan zvuk slapova vode, toliko je sve živopisno. Okrenuti leđima, u desnoj šaci novčić, desna ruka preko levog ramena, u mislima želja za povratkom u ovaj večni grad i hop... Inače kažu da Vatikan iz ove fontane izvuče godišnje 3 miliona evra. 

     Razgledanje nastavljamo naveče, noć pored Colloseom-a je bila prelepa, ispunjena raznim mirisima, bojama, mirom... ali sa malo snage, bilo je vreme da se pakujemo kući. Za razgledanje nam je bilo premalo popodne i jedan ceo dan, jer, vekovi i vekovi su bili svedoci i tvorci ovog večnog grada i toliko toga ima za videti.  Ujutro rano nastavljamo put Srbije sa obližnjeg aerodroma Fiumicino, a do sledećeg viđenja: Arrivederci Roma!!!

     Sa osmehom na licu, i bolovima u tabanima se prisećamo svih dogadjaja, osećaja i prelepih gradjevina. Pet dana je premalo da bi se video i delić Rima i Barselone, ali vredelo je!

 

autori: Martin Šarkezi /sharac1615/ i Tijana Ljepoja /Tijana Ljepoja/

 

 

 * Pre pisanja komentara potrebno je da se registrujete/ulogujete na sajt CompanionS-a u gornjem desnom uglu. 
  * Pri pisanju komentara koristiti iskljucivo engleski alfabet, BEZ kukičavih slova: ŠĐŽČĆ!